МРАЧНИ СРЕДЊИ ВЕК У ЕВРОПИ-СВЕТЛИ СРЕДЊИ ВЕК У СРБИЈИ У 15. ВЕКУ, ИЛИ ПУТ ИСТИНЕ И СВЕТЛОСТИ КА ХАРМОНИЈИ ВЕЧНОСТИ

Apstrakt

Србија у време Светог Стефана (званог Високи) и сина кнеза Лазара, тј. период непосредно после Косовског боја многим генерација у СФР Југославији обично је штуро приказиван као почетак краја владавине кнежевине Србије, тј. време када почиње „чувени“ период од 500 година под Турцима. Но, после косовске трагедије, живела је Србија још, све до 1456, дакле пуних шездесет седам лета. И за то време задржала је на достојанствени начин, захваљујући улози и књегиње Милице, своју прилично независну позицију у оквиру великог Отоманског царства. Свакако да је Србија дала свој данак, али је имала своју независност која се огледала у: држави, цркви и просвети. Дакле, поражена Србија доживела је у том периоду свестран препород. Пут који је Стефан Високи одабрао је пун раскршћа и дисонанци, али је базиран у складу духа и тела, ума и срца, музике и хармоније, тј. целокупном складу. Није претеривао ни у чему, спреман да саслуша, промишљено одговори, али и да се брани и да се бори за свог господара Бајазита. Вазал витешки часно служи, али никад не слави господара, Све што су писали и стварали Стефан Високи и његови савременици одише српским родољубљем и православном духовношћу, јер дух није покорен иако су битке војничке и политичке изгубљене...