ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ И МОРАЛНА ОДГОВОРНОСТ ИСТРАЖИВАЧА
Ključne reči:
образовање, методологија, истраживање, морал, одговорностApstrakt
Рад у садржинском смислу, условно речено, чине три целине. Уводни део, насловљен као Полазне напомене и постављење проблема, је припремног карактера, па с тога, обухвата оквирна разматрања о глобализацији високог образовања и образовању за истраживање. Централни део рада, научноистраживачки рад на универзитету, посматран је у две равни, односно третирана су два посебно важна питања. Прво, методологија научноистраживачког рада, као наставни предмет, јер обезбеђује стицање знања за сва три облика научноистраживачког рада. Друго, спровођење научноистраживачког рада се, по правилу, врши мултидисциплинарним истраживањима. У Закључку је указано да присутну реформу високог образовања, као стални процес, треба да прати афирмисање научно-истраживачког рада, јер се њиме обезбеђује научни подмладак, који је, пак, нужна претпоставка привредног и демократског развоја. Због тога овај рад чини скроман подстицај афирмисању научно-истраживачког рада на универзитету, тако да оно буде предмет интересовања не само научне и стручне јавности, већ и шире друштвене заједнице, уз коришћење бројних метода и техника истраживања. Критичко промишљање проблема моралне одговорности истраживача, као предмета овог рада, захтева краће претходне напомене о етичком аспекту науке и етичким проблемима у стицању и примени стечених научних знања. У контексту оваквог приступа, аутор указује на један посебнији радни морал и, с тим у вези, моралну одговорност истраживача као стваралаца. Посебно су истакнути не само етички проблеми поводом (не)примене стечених научних знања, већ и етички проблеми преношења знања, с посебним освртом на моралну одговорност примене стечених научних знања која доприносе усаглашавању друштвеног, пре свега, економског, развоја са еколошким законитостима.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Делетић, С. (1988), Теорије о друштвеном развоју, Научна књига, Београд
Делор, Ж. (1996), Образовање скривена ризница, УНЕСКО: Извештај Међународне комисије о образовању за XXI век, Београд
Марек, К. (2001),„Глобализација и више образование“, Више образование в Европе Москва,
Марковић, Ж.Д. (2004), „Цивилизацијске промене и образовање“, Лепосавић, Учитељски факултет у Призрену
Марковић, Ж.Д., Станковић, Б. (2011), Увод у методологију научно-истраживачког рада, Завод за проучавање села, Београд
Марковић, Ж.Д. (1999), Социологија рада, Београд, 'Савремена администрација, 1
Марковић, Ж.Д. (2000),Ролъуниверситета в формировании моралънойответвености ученых, Збор. трудов „Высщая школа на прогеIII тысячелетия“, Москва,
Ристић, Ж. (1995), О истраживању, методу и знању, ИПИ, Београд,
Милан Недељковић, М. (2010), Друштво у променама и образовање, Едука, Београд,
Михаило Марковић, М., Критичка друштвена наука, Изабрана дела, 4, БИГЗ и др.
Курц П. и други (2000), Хуманистички манифест, Београд, ''Филип Вишњић''.
Радомир Лукић, Р. (1974), Социологија морала, Београд, САНУ,
МајорФ. у сарадњи са Тангијаном(1997), УНЕСКО: Идеал и акција: актуелност једног визионарског текста, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства и Завод за међународну, научну, просветну, културну и техничку сарадњу Србије,
Федерико Мајор, Ф. (1991), Сутра је увек касно, Београд, Југословенска ревија,
