КВАЛИТЕТ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА И СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
Ključne reči:
квалитет високог образовања, стратегијски менаџмент, SWOT анализаApstrakt
Глобалне друштвене промене последњих деценија доводе и до промена у области образовања. Пред новим изазовима налазе се и високе школе и универзитети. Суштина промена у овој области је оправдано инсистирање на подизању и одржавању квалитета високог образовања. Проблем квалитета високог образовања је у овом раду сагледан из перспективе Болоњског процеса, који осигурање квалитета поставља као један од приоритета. Како у том процесу кључну улогу имају највиши нивои менаџмента на универзитетима и високим школама, у раду је проблематика подизања квалитета високог образовања сагледана из визуре стратегијског менаџмента. Принципи на којима се темељи ова област, према мишљењу аутора, омогућује свестрано сагледавање актуелне позиције високошколских установа, како би се на најбољи начин искористиле могућности које нуди окружење, односно смањио негативан утицај спољашњих фактора на квалитет образовања. Аутори у другом делу рада показују да се поједине технике стратегијског менаџмента могу успешни применити у пракси високошколског образовања.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Biggs, J., Tang, C. (2011). Teaching for Quality Learning at University –What the Student Does. Maidenhead: Open University Press.
Бодрошки, Б. (2012). Комерцијализација високошколског образовања и различити приступи осигурању квалитета. Настава и васпитање, 61(4), 645-661.
Bologna Declaration (1999). Joint declaration of the European Ministers of Education of 19 June 1999. Преузето са: http://www.ehea.info/Uploads/Declarations/BOLOGNA_DECLARATION.pdf.
Demirović, D., Cimbaljević, M., Radosavac, A. (2018). Univesitiesindustry partnership and the development of the third mission of universities. Megatrend Review, 15(2), 195-212.
Ђорђевић, Б. (2005). Стратегијски менаџмент. Крушевац: ФИМ.
ENQA (2009). Standards and Guidelines for Quality Assurance in the European Higher Education Area. Преузето са: http://www.enqa.eu/wp-content/uploads/2013/06/ESG_3edition-2.pdf
Живковић, Ж., Јелић, М., Поповић, Н. (2002). Основе менаџмента. Бор: Бакар.
Jarić, I. (2019). The University and its role in the process of European integrations – The dystopian fairytale of Serbian University. Politeja, 63(6), 81-93.
Jarvis, P. (2000). Globalization, the learning society and comparative education. Comparative Education, 36(3), 343-355.
Kreitner, R. (2004). Management. Boston/New York: Houghton Mifflin Company.
Laredo, P. (2007). Revisiting the Third Mission of universities: Toward a renewed categorization of university activities? Higher Education Policy, 20(4), 441-456.
Луис, Р. Г., Смит, Д. Х. (1998). Тотални квалитет у високом образовању. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Институт за предузетништво МСП; Зрењанин: Технички факултет.
Лунгулов, Б. (2015). Демократичност и доступност високог образовања: формални оквир и социјална димензија реформских процеса. Педагошка стварност, 61(2), 228-239.
Радић, Г. (2008). Болоњски процес – Студије рачунарства. Београд: Задужбина Андрејевић.
Спасојевић, Д., Клеут, Ј., Бранковић, Ј. (2012). Друштвене промене, Болоњски процес и трећа мисија универзитета у Србији, Теме, 36(3), 1157-1172.
Fuller, S. (2003). The university: a social technology for producing universal knowledge. Technology and Society, 25(2), 217-234.
Hoy, C., Bayne-Jardine, C., Wood, M. (2005). Improving Quality in Education. London: Taylor and Francis.
Церовић, З. (2003). Хотелски менаџмент. Опатија: Факултет за туристички и хотелски менаџмент.
